Promocija Knjige Džojs i film

Prvo predstavljanje široj javnosti kapitalnog izdanja Filmskog centra Srbije, Džejms Džojs i Film, autora Nikole Lorencina. Plod saradnje PanArt-a, Gradske biblioteke Pančeva i Filmskog centra Srbije.

O Knjizi govore

Profesor Boro DraÅ¡ković, reditelj, koliko filmski toliko i pozoriÅ¡ni (Kao profesor na mnogim univerzitetima (SAD, Indija, Kuvajt, Irak, MaÄ‘arska, NorveÅ¡ka…), jedan od retkih reditelja koji su se, sa podjednakim uspehom bavili raznim medijima (radiom, televizijom, filmom), autor viÅ¡e knjiga o glumi i režiji (Promena, Lavirint, Ogledalo, Paradoks o reditelju, Kralj majmuna…). U pozoriÅ¡tu je tumačio najznačajnija dela, u Å¡irokom luku od Eshila do Beketa, uz Å ekspira, Molijera, ÄŒehova, i naÅ¡e klasike Domanovića, Petra Kočića, Danila KiÅ¡a… Objavio je knjigu-putopis Pogled prolaznika. PiÅ¡e kratke priče, scenarija, radio-drame i drame.)

Miroljub Stojanović, filmski kritičar i urednik izdavačke delatnosti Filmskog centra Srbije. Za njega njegove kolege kažu, da kod nas ne postoji neko ko o filmu zna više od Miroljuba Stojanovića i ne postoji ništa što Miroljub Stojanović o filmu ne zna.

Nikola Lorencin, profesor FDU-a u penziji i danas neumorno stvara, Å¡to dokazuje i ova knjiga.

O knjizi

Pod svetlima velikog „Elektro-bioskopa“ braće Lifka, Džojs je, krajem 1904. na pulskom trgu, Å¡irom otvorenih očiju, sanjario o nepoznatom i novom svetu.

Pisac kao statista

Autor beleži da je irski pisac bio i jedan od statista (zajedno sa Pablom Pikasom i Ezrom Paundom) u filmu „Nečovečna“ Marsela Lerbijea. – Dok je trajalo snimanje, Džejms Džojs je bio zamoljen, zajedno sa mnogim drugim istaknutim umetnicima pariskog visokog druÅ¡tva da se pridruži velikom skupu statista koji će svojim prisustvom uveličati muzički nastup glavne dive Žoržet Leblank.

Lorencin beleži i jedan važan podatak iz biografije tvorca „Uliksa“ koji, i na pragmatičan način, dokazuje vezu pisca i filma: Džojs je, uz podrÅ¡ku italijanskih biznismena, krajem 1909. u Dablinu otvorio „Kinematograf Volta“, prvi bioskop u Irskoj.

– Raskošni bioskop bio je smešten u centru Dablina. Sačuvan je i program filmova odabranih za svečano otvaranje, a sam pisac je osmislio plakate i ispisao naslove filmova za prvu predstavu.

Mada je jedno vreme bio i menadžer, slavni Irac je brzo napustio ove „mutne i turbulentne vode neposrednog rada na filmu“. Po Lorencinovim rečima, Džojs je joÅ¡ dublje zaronio u svet pokretnih slika tokom svog viÅ¡egodiÅ¡njeg života u Parizu (od 1920. do 1940), i tada filmskoj metropoli.

– Sva značajna, razuzdana i suptilna kinematografska zbivanja događaju se pred njim: od onih tehničke prirode do nastanka zvučnog filma.

Preuzmi plakat (5 MB)